Modirali smo se isključivo subotom. Majka i njene dve ”krmače” redovno bi se zaglavile u ragastovu ulaznih vrata. Za te dve švercerske torbekanje koje su habane u sitnim crnoberzijanskim danima moje porodice podesnijeg naziva nije bilo. Tovljene drečavim šuškavcima, šljašteće belim šangajkama i zajedljivim opaskama carinika. Ja bih vadila predratni ”Schwab” i slagala odevne kombinacije… Nastavi »
Groznica subotnjeg prepodneva
Sve je zapravo počelo još u petak uveče. Sa rokabili bitangom na izlizanom podijumu za ples. Jedan od onih što teraju šiške na opasno i kotrljaju dogorelu pljugu s jednog na drugi kraj usana. Podvalio mi nekoliko bagatelnih ”Swing kids” fora i kroz uredno štucovane brkove zakazao randevu za subotu veče. Obećao da me pokupi… Nastavi »
Barili
Prvi akt sam nacrtala sa četiri godine. Kajgana-žutim flomasterom prošvercovanim iz vrtića. Klimtovski zagrljeni muškarac i žena nezgrapno su demonstrirali kako decu ne donose rode niti se rađaju iz kupusa. Obazrivo sam ga uštekala na dnu kutije s igračkama. Da poštedim roditelje moralne hajke i sitnoprovincijskih svetonazora naše šire familije. Prvi pointilistički pokušaj načinila sam… Nastavi »
Back to Basic(s). Back to school.
Kada je moj zahtev da vanredno završim četvrti razred gimnazije odbijen na kućnom savetu, nije mi preostalo drugo do da bežim sa časova. Špijunskim tihotapkanjem ili sprinterskim galopom. Kako kad. Uglavnom sa časova fizike i ustava i prava građana. U grozničavom pokušaju da se ne povinujem ni prirodnim ni društvenim zakonima. Bežala sam po klasičnom… Nastavi »
Crna ovca
Čitavo leto je baba Zdravka prkosila vremenskoj prognozi. Mesni meteorolog je zorom privezivao sunce za njenu tarabu, da leprša kao vašarski balon ispunjen helijumom. Baba Zdravka je proklinjala žegu i raštrkavala oblake po okolnim livadama. Rundave i truntave. Oblotrbušaste i teturave. Baba Zdravkine ovce su mi neodoljivo ličile na ućebanu pompadour periku moje ćelave Barbike… Nastavi »
Sopstvena soba
”Žena mora imati novca i sopstvenu sobu ako želi da se bavi književnošću.” Virdžinija Vulf Pozvali su me da pročitam par svojih priča. U rodno senzibilisanom duhu festivala pitali da li da me predstave kao pisca ili spisateljicu. Odgovorila sam da znam sva slova, tečno i razgovetno čitam, i pokušavam da pišem. Bez spisateljskog… Nastavi »