036-2

Jedna ”krpica” manje za jedan korak više

Modirali smo se isključivo subotom. Majka i njene dve ”krmače” redovno bi se zaglavile u ragastovu ulaznih vrata. Za te dve švercerske torbekanje koje su habane u sitnim crnoberzijanskim danima moje porodice podesnijeg naziva nije bilo. Tovljene drečavim šuškavcima, šljašteće belim šangajkama i zajedljivim opaskama carinika. Ja bih vadila predratni ”Schwab” i slagala odevne kombinacije… Nastavi »

034

Barili

Prvi akt sam nacrtala sa četiri godine. Kajgana-žutim flomasterom prošvercovanim iz vrtića. Klimtovski zagrljeni muškarac i žena nezgrapno su demonstrirali kako decu ne donose rode niti se rađaju iz kupusa. Obazrivo sam ga uštekala na dnu kutije s igračkama. Da poštedim roditelje moralne hajke i sitnoprovincijskih svetonazora naše šire familije. Prvi pointilistički pokušaj načinila sam… Nastavi »

030

Back to Basic(s). Back to school.

Kada je moj zahtev da vanredno završim četvrti razred gimnazije odbijen na kućnom savetu, nije mi preostalo drugo do da bežim sa časova. Špijunskim tihotapkanjem ili sprinterskim galopom. Kako kad. Uglavnom sa časova fizike i ustava i prava građana. U grozničavom pokušaju da se ne povinujem ni prirodnim ni društvenim zakonima. Bežala sam po klasičnom… Nastavi »

029

Crna ovca

Čitavo leto je baba Zdravka prkosila vremenskoj prognozi. Mesni meteorolog je zorom privezivao sunce za njenu tarabu, da leprša kao vašarski balon ispunjen helijumom. Baba Zdravka je proklinjala žegu i raštrkavala oblake po okolnim livadama. Rundave i truntave. Oblotrbušaste i teturave. Baba Zdravkine ovce su mi neodoljivo ličile na ućebanu pompadour periku moje ćelave Barbike… Nastavi »