Rahat bahat lokum tvornica je sladak i po potrebi nevaljali zalogaj svakodnevice jedne freelance svaštare. Verbalni bunker i modna slikovnica. Jurimo krpice po buvljacima. Izvlačimo aksesoare iz bakine škrinje. Oblačimo i svlačimo. Igramo se modnog blogera. Seckamo i šijemo. Poklanjamo i prodajemo. Čitamo stripove. Preporoučujemo. Putujemo.
Nina me je naučila da volim lampice. Pre deset godina, na vrhu nebodera. Kada su lampice u njenoj studentskoj sobi sijale lepše i jače od čitavog grada koji se prostirao pod nama ukrašen novogodišnjom rasvetom. I nešto slabije od momaka koji su tada obasjavali naše živote i preko kojih smo se i upoznale. Činilo mi… Nastavi »
Ovo je trebalo da bude priča o tetoviranju. Ono kad imaš deset godina i sav džeparac trošiš na Party žvake, jer imaju samolepljivu sličicu sa tetovažom. Kad na velikom odmoru hemijskom olovkom po podlaktici podebljavaš puškice za kontrolni iz fizike i nadimak simpatije iz sedmog tri. Kad imaš komšiju koji ima iscrtano sidro na levoj… Nastavi »
”To što je k’o devojka rodila i da joj se ne zameri ”, govorila je baba teta ”Bila je mlada, pa je neki mangup prevario. Ali da J-A-Š-E biciklu kroz selo, da je ceo svet vidi – e to već nema smisla!” S neodobravanjem je odmeravala moju vernu poniku marke ”Violeta” i ulagala nadčovečanske napore da se ”Nova… Nastavi »
Gužve sam počela da izbegavam čim sam prerasla mogućnost da se neprimetno provučem kroz nečije noge subotom ujutru na prepunoj pijaci ili na uličnim protestima tokom drugog Dnevnika te ”šetačke” zime 1996/1997. Tvrdoglavo sam izbegavala otvaranja izložbi i pozorišne premijere, a u bioskop odlazila poslednjeg dana projekcije filma – obavezno u društvu prekomerno i coktajuće… Nastavi »
Otac je izričito branio da gledamo partizanske filmove. Bio je ponosan na našu tvrdokornu porodičnu lojalnost monarhiji i na moju izjavu koja se godinama prepričavala na porodičnim okupljanjima – da je kralj Aleksandar I Karađorđević najlepši čovek u istorijskoj čitanci. Nije ni slutio da sam ja, u dosluhu sa videotekarom iz susedstva, krišom pogledala ”Valtera”,… Nastavi »
Kada je moj zahtev da vanredno završim četvrti razred gimnazije odbijen na kućnom savetu, nije mi preostalo drugo do da bežim sa časova. Špijunskim tihotapkanjem ili sprinterskim galopom. Kako kad. Uglavnom sa časova fizike i ustava i prava građana. U grozničavom pokušaju da se ne povinujem ni prirodnim ni društvenim zakonima. Bežala sam po klasičnom… Nastavi »