Rahat bahat lokum tvornica je sladak i po potrebi nevaljali zalogaj svakodnevice jedne freelance svaštare. Verbalni bunker i modna slikovnica. Jurimo krpice po buvljacima. Izvlačimo aksesoare iz bakine škrinje. Oblačimo i svlačimo. Igramo se modnog blogera. Seckamo i šijemo. Poklanjamo i prodajemo. Čitamo stripove. Preporoučujemo. Putujemo.
Pre godinu dana nastao je eskapistički šećerlema projekat Rahat Bahat Lokum tvornica. Devojčica koja je bojkotovala svoje prvo profesionalno fotografisanje i duravo zurila u objektiv čika Mezeia, odlučila je da pravi foto-priče. Usledili su arheološki pohodi po bakinim škrinjama, istraživačke ekspedicije po second hand radnjama, krofnice i rolnice natapirane kose, hrpe reči i puna usta… Nastavi »
Tu haljinu sam kupila od švercera. Na dve rate. Da je nosim sa natapiranom kosom, jarko nakarminisanim ustima i mačkastim naočarima. Za igranke i šik sedeljke. Međutim, ta haljina me je uporno preklinjala da je obučem za posao. ”Tamo ljudi pate, oboleli od predugačkih latinskih reči. Tamo ne smeš da se šepuriš i moraš po… Nastavi »
Instant kreativni naboj u mekom pakovanju bez filtera. Tegoban i mučan u svom kovitlanju, prvi dim je uvek najgori. Volela bih da ova priča počinje u hotelu, na rubu kreveta na kome me je majka darivala sebi i svetu na grbaču – za uspomenu i dugo sećanje. U svetloj sobi sa pogledom na kej. Na… Nastavi »
Točkove bicikla obmotala sam sa deset asfaltiranih kilometara. Rukohvatom kormana zaparala vazduh i podvukla ravnu liniju pejzaža. Žuti krug mi se skotrljao niz leđa – putanjom od oreola do užarenog bagaža na paktregeru. Lokalni mangup se nasmejao mojim naočarima srcastog okvira, ne znajući da je to jedinstvena prilika da ga gledam očima punim ljubavi. Kostim-dama/kucala… Nastavi »
(”Svaka sličnost sa izvesnim ljudima i događajima je zlonamerna, a možda i nije. Sve je istinito, a naročito ono što se nije dogodilo.”) ON: ”Mislio sam da te zovem da se vidimo, ali sam se onda predomislio. Sudeći po fejsbuku ti si non-stop na ekranizaciji postmodernog kineskog romana i otvaranju postdepresivne ekspresionističke izložbe. Pa sam… Nastavi »
Ispred zatamnjenog izloga napuštene trgovine stajale su dve curice i jedan par cipela na štikle. Obuvale su ih naizmenično. Kadrirale se u velikom, pa u malom oknu izloga. Pojedinačno. Zajedno. Kovrdžave i garave. Smejale se. Modne heroine sunčanog popodneva. Popodneva koje sam prošvercovala vešto kao što su one prošvercovale mamine štikle iz cipelarnika. Posmatrala sam… Nastavi »