Ispred zatamnjenog izloga napuštene trgovine stajale su dve curice i jedan par cipela na štikle. Obuvale su ih naizmenično. Kadrirale se u velikom, pa u malom oknu izloga. Pojedinačno. Zajedno. Kovrdžave i garave. Smejale se. Modne heroine sunčanog popodneva. Popodneva koje sam prošvercovala vešto kao što su one prošvercovale mamine štikle iz cipelarnika. Posmatrala sam ih kroz izlog kafea i tvrdila da se sa radija čuje rokabili gospel. Šapatom recitovala:
”i nema ništa oko tebe
i nema ništa ispred tebe
nema gore-dole
nema levo-desno
samo srce
radosno”
Setila sam se kako je Korto Malteze urezao liniju sreće u svoj dlan, kako živim u gradu u kome više nema brodogradilišta i kako postoji neko sa kim uvek mogu da pogledam tv dramu ”Vidim ti lađu na kraju puta”. Setila sam se kako su mi roditelji svojevremeno bili sitni crnoberzijanci i uveravala sebe da umem da prošvercujem svako sunčano popodne koje poželim. Oslobođeno rutine i mentalnog koškanja, bez veštačkih boja, aditiva i konzervansa. Samo srce – radosno.
Frizura: RBL tvornica
Prema Vintagious tutorijalu.
Haljina: second hand
Sandale: stare šunjalice, proizvođač nepoznat.
Mačkaste naočare: Lovely Accessories Belgrade
Torba: Handmade Berkesel
Kostim-dama/kucala 53 reči u minutu: Radmila Radojković
Foto-maestro: Artjom Karaev
Pesma: ”Debele muve” Milena Marković
Fotografisano u Caffe & Lunch ”Loft”
(Svetozara Markovića 3, Zrenjanin)
Pratite nas i na Facebook stranici: Rahat Bahat Lokum tvornica!
0
0
0
0
0