Sve je samo reklama | Rahat Bahat Lokum Tvornica

Kad sam bila mala pitala sam se gde odlaze i šta rade filmski glumci tokom reklama. Da li se bore za keramički tron na piš-pauza prvenstvu kao članovi moje porodice i ja? Da li užurbano menjaju kostime i grozničavo ponavljaju predstojeće replike? Ili zarozanih čarapa i raskopčanih košulja habaju scenografiju u ligeštul pozi i vode razgovore tipa žali-bože-što-sam-se-ikada-našao-u-ovom-filmu? Dok su Š-š-š-š-šipons cure u trikoima cupkale u disko raskoraku, a autobuska linija Biomed 4 redovno saobraćala, hvatao se ekonomsko propagandni predah od filmskih i životnih uloga. Čak i danas, kada filmove najčešće gledam na računaru a sve ređe na televiziji, pritisnem pauzu i pevušim ”Dij Cipiripi, dij Cipiripi, id čikilidi i lišniki” dok u arheološkom pohodu na dnu kredenca pokušavam da iskopam kakao tablu i ožalošćene ostatke čokolade za kuvanje.

Žali-bože-što-sam-se-ikada-našao-u-ovom-filmu poza

Ponekad nam život dodeli višestruke uloge u svojim g/d(zaokruži po izboru)nevnim epizodama, očekujući da briljiramo na deset filmskih lokacija. I dok u sred gradskog prevoza preizuvamo cipele i popravljamo frizuru, hrleći ka petstotom kadru dana, najdnom napravimo par očajničkih kratkih rezova po svojim saputnicima i upitamo ”Izvinite, a kad će reklame?” Upravo jedan takav dan sam odlučila da prekinem ekonomsko propagandnim predahom i posetila izložbu ”Sve je samo reklama” koja se održava u zrenjaninskom Narodnom muzeju.

Autori ove postavke su muzejski savetnici-istoričari Ljubica Otić i Mirko Grlica i kustoskinja-istorička Veselinka Marković, a sama izložba je zajednički projekat Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i Gradskog muzeja iz Subotice. Osam ljupko improvizovanih prostorija u vozić formaciji upoznaju nas sa nastankom i razvojem reklame kao savremenog propagandnog sredstva i prikazuju nam najzanimljivije primere oglašavanja s kraja 19. i početka 20. veka u Vojvodini u formi novinskih oglasa, reklamnih tabli, izloga, ambalaža, memoranduma, reklamnih listića, plakata, kataloga i kalendara.

Oglašivači su maštoviti, ponuda je raznovrsna, a cene su, ruku na srce, jeftine. Po preporuci dvorskih dama, dan obavezno započnite Nobilor kremom. Umivanje nevaljalim sapunima nipošto! Iako će sapundžijsko društvo pokušavati da vas ubedi u suprotno. Nakon suhomesnatog doručak delikatesa iz tvornice salame, suhomesnate i mastne hrane ”Herz i sinovi”, naherite Liptay šešir, pa pravac u varoš kod Ali Ben Alija – znamenitog egipatskog grafologa koji će vam proreći ostatak dana, budućnost, sreću, bogatstvo, ljubav i brak. U pet popodne piti isključivo Pulmanov čaj i jedan Pyramidon, za glavobolju izazvanu Alijevim proročanstvima i zubobolju što će da usledi nakon predoziranja čoko-neodoljivostima iz tvornice braće Ruf.

Ovaj ekonomsko propagandni predah možete napraviti do 22. marta, tokom svakog radnog dana i subotom prepodne. Odložite dnevni scenario i knjigu snimanja i svratite do Salona Narodnog muzeja. I ne zaboravite da natapirate kosu, zadenete svoj najdraži broš i obujete omiljene cipele – jer nikad ne znate koga ćete sresti i koja nova uloga će vam biti ponuđena. Jer, što kaže naziv izložbe, sve je samo reklama.