Otac je prodavao knjige. Sindikalno, na metar. Po parkinzima i trgovima. Da stanu u vitrinu i da se slažu uz tapete. Prevozio ih je u prtljažniku dotrajale Diane. Meni je izmerio pola metra Dečijeg sveznanja i pola metra desetog kola edicije ”Plava ptica”. Da stanu na jedinu policu koju sam mogla da dohvatim. Da se slažu uz detinjstvo. Da pođem na put oko sveta sa Lavaredom i samo pet marjaša u džepu, da pravim društvo siročetu Olivjeu na ulicama Pariza, da zauvek ćutim o mračnoj tajni lutke Bele i tragičnim sudbinama njenih vlasnica i da jurim đavola sa Inge Dornenvald niz Kertnerštrase i oko Štefansplaca. U labavom povezu, sa stranicama pečatiranim mrljama od čokolade, knjiga Doris Orgel ”Đavo u Beču” pridružila mi se u šetnji omiljenim mestom njene glavne junakinje – zabavnim  parkom Prater.

Šešir: TUTU Handmade Hats

Košulja: Retro Maca

Kaput: Modus

Cipele: Stefano, ”Gazela” Zrenjanin

Zabavni park Prater otvorio je car Jozef II 1766. godine. Pre toga Prater je vekovima služio kao carsko lovište. Isprva namenjen isključivo za razbibrigu radničke klase, u godinama koje su usledile u njemu su zabavu potražili pripadnici svih društvenih slojeva. Posetioci su uživali u ringišpilskim vožnjama, vašarima, plesnim večerima, spektakularnim vatrometima i koncertima pod dirigentskim vođstvom Johana Štrausa. 1897. godine izgrađen je Veliki točak, odnosno bečka Panorama koja je postala zaštitni  znak Pratera i Beča. Za razliku od pariske, londonske i čikaške Panorame, bečki Veliki točak jedini je preživeo razaranja koja je doneo Drugi svetski rat.  Iz jednog od petnaest vagona sa visine od 65 metara možete uživati u divnom pogledu na grad. A pre nego što započnete razgledanje, čeka vas obilazak ljupkog muzeja u kome će vam stotine ručno izrađenih figura i mehaničke instalacije postavljene u nekoliko nemontiranih vagona dočarati Prater kroz epohe.

Veliki točak/Panorama

Valcer i rukoljub.

Romantična šetnja.

Doris Orgel ”Đavo u Beču”

Priči o dve najbolje prijateljice, maloj Jevrejki Inge i ćerki pripadnika SS odreda Lizelote, i dalje se ponekad vratim. Njihovoj borbi protiv tri bečka đavola – napasnika iz vijadukta Karla Kaugumija, mitske utvare u zelenom ruhu koja je prema legendi razrušila drugi toranj katedrale na Štefansplacu, i ”Hajl … znaš već koga” kako je to uviđavno rekla Lizelote, njihovim naporima da sačuvaju prijateljstvo u razarajućem vihoru Drugog svetskog rata, njihovom indijanskom posestrimstvu. S oprezom čuvam svojih pola metra ”Plave ptice”. Od tih pola metra skrojene su najdraže uspomene.