Dolazi u pet popodne na čaj od jabuke i cimeta i kupovnu štrudlu. Nosi leptir mašnu oko vrata i ploču Bajage i instruktora pod miškom. Seda u fotelju i pušta ”Ruski voz”. Ja nosim sanjivu frizuru iz ’40-ih i volela bih da je štrudla domaća i da prestanem da prepričavam kako sam se jednom smejala devojci koja je na koncertu Bajage plakala uz ovu pesmu.
Pošto odgledamo omnibus ”Šta radiš večeras”, pitam ga da li mu se dopao film. Kaže ”Domaći film – pa to se podrazumeva.” Ja sam kraljica biranih reči, a on je kralj filmskih replika. Isecamo šik-šund scene iz jugoslovenske kinematografije i pravimo paket aranžman za zajedničku budućnost.
Za 8. mart će me voditi u Solun, razume se, preko sindikata kao Giga Moravac. Letnje ferije provodićemo u Kosjeriću na seoskom turizmu i radnoj terapiji, jer na primorju ”nema tople vode ali zato pljušti s neba, sunce prži ali zato nema nigde hlada, more je čisto ali puno meduza, plaža je prepuna, ne može da se živi od komaraca”.
Na porodičnim proslavama ćemo igrati disko kazačok kao pukovnik i prija Vuka. On će sedeti u frižideru i tuširati se hladnom vodom, ne bi li dobio tuberkulozu i obezbedio nam bodove za stan. U tom stanu ćemo imati Savu Šumanovića u zlatnom ramu i gledaćemo video dok se ne rastope boje.
Ustaje i namešta leptir mašnu. Sledeći put će mi doneti buket narcisa, kao Radomir kad se udvarao Seki. Pitam ga šta ako se naš paket aranžman ne raspakuje u Loengrinovom svadbenom taktu. On kaže ”Ništa. Seti se kako je u Anđelima Buba rekla Marini ‘E a sto posto bi s Bajagom bolje prošla, on je baš fin mladić’ i pusti Ruski voz.”
Kostim-dama: Radmila Radojković.
Foto-maestro: Aleksandar Solomun.
Odeća: haljina ”Suzie Wong” (Fuhrmannsgasse 1, Wien), cipele Stefano, mamine venčane rukavice, broš P….S…. fashion.
Pratite nas i na Facebook stranici – Rahat Bahat Lokum tvornica!