Otmeni Banaćani – izraz kojim se opisuju oni što u Banatu prednjače u glamuru i u svakodnevnom govoru koriste sintagme poput ”Javašluk par excellence”; oni koje opčinjeno posmatramo iz kibicfenstera dok šetaju novo perje kroz varoš. (preuzeto iz Velikog banatskog rečnika sintagmi, izdavač: RBL tvornica, godina 2013.)
Rastka Stefanovića, šik kicoša i akademskog slikara, posetili smo jednog nedeljnog prepodneva. Dočekao nas je u odelu čuvenog petrovgradskog krojača Jovanovića, izrađenom 1930-ih godina za gospodina Lauksa, tada poznatog petrovgradskog proizvođača fijakera. Kao prijatelj porodice Lauks, Rastko je pre nekoliko godina nasledio ovaj vešto i elegantno skrojeni komad, načinjen od štofa koji je gospodin Lauks pazario prilikom jednog službenog putovanja u Zagreb.
Rastko nas je poslužio Švankmajerovim kino-prehrambenim delikatesom i dezert ovalom punim anegdota i uspomena. Saznali smo da je prve slikarske poduhvate izveo u neformalnom dečijem ”Klip Klop” klubu koji je sa nekolicinom vršnjaka iz susedstva osnovao u podrumu zgrade u kojoj je stanovao. Zidove kluba oslikao je likovima iz omiljenih bajki i Diznijevih crtanih filmova, a voštanim bojicama vešto ispisao pravila ponašanja (šta se sme a šta ne sme raditi u klubu i poneko šaljivo pravilo poput ”Da se komšinica (Sere)Nada poštuje više od druga Tita!”). Usledile su serije akvarela izrađenih školskim vodenim bojama, vežbe oponašanja slikarske tehnike tetka Vide, uporni crtački poduhvati inspirisani stripom, a zatim i akademija umetnosti.
U okviru umetničke akcije ”Transformacija nepoznatog grada” održane 2004. godine u Zrenjaninu, koja je za cilj imala transformisanje zanimljivih gradskih punktova, Rastko je odabrao čuvenu, ruiniranu i napuštenu Pinovu vilu i u njoj otvorio Muzej destrukcije. Na zidu ulaznog hola stajao je natipis ”Ovaj muzej posvećen je onima koji su od ovog grada načinili mesto sa kojeg mnogi žele da odu. Onima koji mirne duše konstatuju da je naš grad – mrtav grad.” Poigravajući se pojmom destrukcije i, kako sam kaže, gotovo oksimoronskom i sugestivnom sintagmom ”muzej destrukcije” (destrukcija kao neodvojiv činilac naših života koja kao takva zaslužuje svoj muzej; ustanova koja bi prikupljala svedočanstva o istoriji ljudskog umeća destrukcije; ustanova koja podstiče stvaranje umetničkih dela čiji je motiv destrukcija; ustanova koja je namenjena za uništenje), u saradnji sa kolegama iz Umetničke asocijacije realizovao je različite programe i projekte kojima se ukazalo na neodgovornost javnih radnika, nebrigu i samozaborav građana, te položaja umetnika i pitanja u vezi sa kulturnom politikom grada.
Neizbežna gospođica Boni
Dok Pinova vila i projekat obnove njene fasade (urađen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture 2005. godine) čekaju naklonost i dobru volju gradskih vlastodržaca, Rastko ostaje istrajan u svom umetničkom i građanskom aktivizmu. U poneka lenja popodneva biciklom krstari bečkerečkim sokacima, otmeno šeta ljupke gospodske kostime s kraja XIX veka i ponekad se vrati najdražim knjigama iz detinjstva – zborniku Politikinih izdanja za decu iz 1930-ih godina i ”Beskrajnoj priči” Mihaela Endea. U jugo-kino maniru RBL tvornice opredelio se za ”Brezu” (Ante Babaja, 1967.) i ”Život je lep” (Boro Drašković, 1985.) kao filmske preporuke nedelje.
U okviru izložbe 43 zrenjaninska umetnika ”Svima po metar” čije otvaranje je zakazano za 20. januar 2014. u zrenjaninskoj Savremenoj galeriji, bićemo u prilici da vidimo i rad Rastka Stefanovića. Smatrajte se pozvanim i dobrodošlim!
Kostim-frajer: Rastko Stefanović.
Foto-maestro: Aleksandar Solomun.
Diktafon-dama: Radmila Radojković.
Pratite nas i na Facebook stranici – Rahat Bahat Lokum tvornica!
0
0
0
0
0