Ovog puta Bonnie i Clyde nisu omaž istoimenom filmskom ostvarenju čuvenog reditelja Arthur-a Penn-a, već sociologu Ljubomiru Mašireviću i njegovoj odličnoj ”Društvenoj studiji američkog gangsterskog filma”.

Ljubomir Maširević diplomirao je 2004. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za sociologiju. Zvanje magistra nauka dramskih umetnosti stekao je 2007. godine, a zvanje doktora socioloških nauka 2010. godine. Do sada je objavio tri knjige: ”Film i nasilje” (2008), ”Postmoderna teorija i film na primeru kinematografije Kventina Tarantina” (2011) i ”Društvena studija američkog gangsterskog filma” (2013). Nezvanično, on je banatski Humphrey Bogart, avanturista koji je u svojim šik Camper-icama prepešačio Evropu i Ameriku, zaljubljenik u sociologiju mode i bluz.

 Beretka ukradena iz tatine ladice, majica Teleporter/Agata Pavić, suknja vintage.

Šešir Terranova, dedino odelo za svečane prilike, broš Accessories by Sonja.

”Društvena studija američkog gangsterskog filma” bavi se društveno-istorijskim kontekstom u kome je nastao gangsterski žanr, društvenim definisanjem ovog filmskog žanra i njegovih konvencija, njegovom recepcijom od strane filmske publike i razvojem koji je ovom recepcijom bio uslovljen, te društvenim i ideološkim uticajem gangsterskog žanra i njegovom cenzurom. Analizirajući petnaest reprezentativnih primera klasičnog, postklasičnog i postmodernog gangsterskog filma, autor nam otkriva kako je gangsterski žanr locirao pojedince isključene iz ravnopravne raspodele materijalnih dobara i mogućnosti uživanja lagodnosti modernog života koji su se stoga odali organizovanom kriminalu, raskrinkao američki san koji je propagirao jednake mogućnosti za sve i tako postao politički nepodoban.

Kako je fokus gangsterskog žanra uglavnom na tematizaciji etničkog porekla gangstera, posledica modernosti i obeležja muškosti, autor pravi kratak ali značajan i zanimljiv osvrt na pitanja rodne neravnopravnosti (specifična reprezentacija žena i njihova isključenost iz glavnih uloga) koja su u ovom žanru ostala zapostavljena.

O Bonnie i Clyde autor piše: ”Film osvetljava prošlost da bi identifikovao postojanje istih problema u sadašnjosti, prikazujući državnu nebrigu za građane ostale bez bilo kakve socijalne zaštite u vreme ekonomskog pada i gubljenja poslova. Klajd je, na pitanje čime se bavi, jednom od propalih farmera kome je banka oduzela imovinu odgovorio: ”Mi pljačkamo banke”. Njegov odgovor ne ukazuje na to da se on bavi kriminalnim radnjama, već predstavlja politički stav suprotstavljen kapitalizmu, državi i njenim institucijama. Boni i Klajd su romantični odmetnici, kao Roj Erl iz Visoke Sijere, gangsteri sa stavom protiv društvene nejednakosti. Oni su produkt društvene isključenosti i siromaštva, a nalaze se u potrazi za nečim što u društvu legitimnim putem nisu mogli da ostvare. Oni nisu gangsteri u klasičnom smislu, i time odudaraju od svojih kinematografskih predaka, zbog toga što klasični gangster juri za ostvarivanjem američkog sna nelegitimnim sredstvima. Kriminal u filmu Boni i Klajd predstavljen je kao odgovor glavnih junaka na društvenu marginalizovanost. Boni i Klajd su u filmu distancirani od ideje ostvarivanja američkog sna i ne žele da se uključe u oficijelno društvo. (…) Međutim, kriminal je i zamka u koju glavni junaci padaju, iz koje nema povratka.”

Ljubomir Maširević izlaže stilski pristupačno, vrlo sistematično i koncizno. Iako je u pitanju društvena studija žanra kojom je pogled na gangsterski žanr dat iz sociološke perspektive, te, kako i sam autor navodi, nema rasprava o pristupu snimanju i kreativnim doprinosima žanrovskih reditelja razvoju gramatike filmskog jezika, Maširevićevo bogato kinematografsko iskustvo kao gledaoca i istraživača filmske umetnosti provejava kroz čitavu studiju. Čitanje toplo preporučujemo, a uživanje garantujemo!

Besplatan primerak elektronskog izdanja ”Društvene studije američkog gangsterskog filma” možete preuzeti ovde. Preuzimanje ovog primerka omogućili su autor i Kulturni centar Zrenjanina kao jedan od izdavača.