Nina me je naučila da volim lampice. Pre deset godina, na vrhu nebodera. Kada su lampice u njenoj studentskoj sobi sijale lepše i jače od čitavog grada koji se prostirao pod nama ukrašen novogodišnjom rasvetom. I nešto slabije od momaka koji su tada obasjavali naše živote i preko kojih smo se i upoznale. Činilo mi se tada da od tog jednog loptastog papirnog abažura obmotanog lampicama blješti cela Karaburma. Nisam shvatala da to zapravo sija maleni svetlucavi grumen našeg drugarstva koje je tada počinjalo.

Zato kada mi se upalila lampica da bih mogla da napravim foto-priču o mojoj omiljenoj knjizi o drugarstvu, bilo je logično da sam prvo pomislila na Ninu.

I priča je zasijala!

Ne zato što je Nina sada zvezda u poslu kojim se bavi. Već zato što u životima onih koji je poznaju sija jače od sazvežđa. I zato što je jedna od onih drugarica o kojima govori ta divna knjiga ‘’What my girlfriends told me’’, ilustratorke Sonje Bajić. Iliti mala zbirka svega mudrog što drugarice mogu da ti kažu. Pa još međ’ rozim koricama!

Da je knjiga najbolji drug, znala sam odavno. Ali da može biti i najbolja drugarica i da je tad još bolja, saznala sam kada sam upoznala Sonjine drugarice. A njih je upravo onoliko koliko je i stranica! I svaka (je) priča za sebe. A kako to obično biva sa drugaricama, priči nikad kraja! Čak ni kad stigneš do poslednje stranice. Jer, kao i sve dobre knjige, ona samo naizgled ćuti na polici nakon čitanja, a zapravo nastavlja da priča u tebi.

A ja sam se sa ovom knjigom baš ispričala! A kako i ne bih kad sam je čitala tri puta. No, drugačije se nije ni moglo. Jer, Sonjine drugarice te prihvate kao svoju već na prvo čitanje. Zato sam im se tako rado i vraćala.

Prvo čitanje je ono oduševljeno, dok mahnito listaš stranice da vidiš ko je sve tu. Kao kad poslednja stigneš na kućnu žurku, pa prelaziš pogledom po sobama prepunim ljudi. A i Sonjinoj jednostavnoj, a ljupkoj ilustraciji se prosto ne može odoleti!

Drugo čitanje je već kao zujanje po prepunim sobama, da čuješ šta sve ima novo kod onih koje si jedva čekala da vidiš. I onih koje ćeš tek upoznati. I nema šanse da zalutaš u polumraku žurke. Jer tvoje drugarice sijaju kao zvezde. Ili kao planete pod dobrom električnom infrastrukturom. Ili kao Ninini loptasti papirni abažuri obmotani lampicama. A ono što imaju da ti kažu su male iskre koje ćeš brižno čuvati – da osvetle mrak bilo kog mikrokosmosa u kome se ikad zadesiš.

Dok se ne rasplamsaju u buktinju prilikom trećeg čitanja – onog kad knjiga ćuti na polici, a zapravo govori u tebi. Onda kada ti najviše treba savet drugarice.

Jer, drugarice imaju najbolje uvide i Sonja to zna. Zaboga, cura ima sto i kusur strana drugarica, kako i ne bi! I još je toliko dobra drugarica da je sa nama podelila sve i jednu mudru reč koju su joj drugarice ikada ispričale.

Kada sam početkom godine ćutala sa svojim drugaricama, Sonjine drugarice su progovorile u meni. I razvukle čitavu nisku svetlucavih lampica po lavirintima mog tada mračnog uma. Osvetlile budžake i prolaze, skverove i bulevare. Kada nisam mogla da progovorim ni sa kim, pa čak ni sa svojim najboljim drugaricama, Sonjine drugarice su progovorile sa mnom. O svemu što me je tada mučilo, a o čemu nisam htela da progovorim prva. I govorile smo do dugo u proleće. Sve dok jednog jutra nisam više znala da li soba sija od prvih sunčevih zraka ili mog uma što su ga Sonjine drugarice obmotale kilometrima svetlucavih lampica.

Zato napravimo mesta – nešto manje na polici za knjige, a nešto više u svojim srcima i naizgled haotičnim dnevnim rasporedima – za sve svoje, ali i sve Sonjine drugarice.

One zbog kojih se smejemo i sa kojima se smejemo.

One zbog kojih se borimo i sa kojima se borimo.

One zbog kojih smo zavolele sebe i koje volimo više od sebe.

Za sve one drugarice zbog kojih sijamo.

I zbog kojih nam se ‘’pale lampice’’.

*između saveta jedne Sonjine drugarice ”Just because you can eat another cookie, doesn’t mean you should eat another cookie” i saveta druge Sonjine drugarice ”Eat another cookie”, odabrah prvi. I pokajah se! Jer Ninine princes krofne sa šljokicama su vraški dobre <3

Sudelovali:

Najdraža second hand haljina i najdraže Bratscher custom shoes.

Najdraža knjiga o drugarstvu ”What my girlfriends told me”.

Najdraža Ninina bašta.

Princes krofne sam već pomenula.

Dve drugarice.

Za Sonju Bajić i sve njene drugarice.

Foto-čarobnica: Nina Vaš

Kostim dama / kucala 53 reči u minutu: Radmila Radojković

Pratite nas i na Facebook stranici – Rahat Bahat Lokum tvornica!